СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

Неки хришћани воле да се облаче веома скромно. Жене облаче дуге сукње, носе мараме у цркви и ван ње, мушкарци носе џубе док поју. И то је сасвим у реду. Неки хришћани воле да приватно слушају духовну музику, да читају монашка дела, да често посете неки манастир. И то је у реду. Неки хришћани се не шале на друштвеним мрежама, нарочито са појавама у Цркви. Не иду лети на купање, не излазе са пријатељима на пиће, не певају уз тамбураше. И то је сасвим у реду. Али не морамо сви бити као они. Нити одступање од тог обрасца понашања значи да сам ја мање хришћанин, а они да су већи хришћани. То је до темперамента, карактера, навика, а не до вере. Не морају сви хришћани да носе џубе, нити све хришћанке да носе сукње до земље, не морају сви приватно да слушају духовну музику и читају „Старечник“, не морају сви да се понашају по поменутим обрасцима, као да су задати и обавезујући. Јер кад би то био случај, ми бисмо били секта, а не Црква. Људи Цркве треба да се отргну од идеје да постој

На први поглед Господње речи да онај који није са њим јесте против њега, делују сасвим јасно. Шта се ту има више дискутовати? Или си са Богом или са мамоном, трећег пута једноставно нема. Данас живимо у времену када се људи масовно одричу и дистанцирају од Христа, читаве државе које су до скоро важиле за хришћанске више се не могу тако назвати. Ова епидемија одрицања од Христа нарочито је присутна међу младима (у којима запад предњачи, а ни исток не заостаје). Они не само да не желе да имају ишта са Њим већ се отворено, и врло ревносно стављају у позицију богобораца, антихриста – својски се трудећи да се у томе што више истакну. Питање које се поставља јесте: шта те младе људе толико одбија од Христа, и не само одбија, него их чак подстиче да му се супротстављају са толиким жаром? Многи од нас ће рећи да је то просто дух овога света, да се он одувек противио Христовој науци, и да је одувек било мало оних који следе уски пут. Но да ли је заиста само то у питању? Постоји ли можда и неш