Однос медицине и Цркве нарочито је актуелна тема у нашем времену, када смо навршили две године пандемије вируса који је донео много несреће али и поделио човечанство у разне „таборе“. И у медицинским и црквеним круговима нема јединственог мишљења о овом односу. Наравно, увек су најгласнији они најекстремнији и најратоборнији са обе стране. Они који заговарају да медицина и Црква немају ништа заједничко или да морају да буду у непријатељском односу. Управо такви, будући најгласнији у оптужбама, најмање познају и „своју“ а нарочито „противничку“ страну. Тако су у црквеним круговима најгласнији „ревнитељи“ који „бране“ Предање које су стварали свети оци Цркве који су оснивали болнице и прихватилишта, изучавали медицину како би помагали људима (свети Василије Велики или свети бесребреници Козма и Дамјан), организовали и плаћали чланове црквених заједница да помажу зараженима од инфективних болести... Теоријска „надметања“ ових ревнитеља могу да се пониште практичним примером једне личнос