30. април 2015.

Први мај

Три године од демонстрација чикашких пролетера 1886, на конгресу II Интернационале одлучено је: Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност. Недуго затим, "борба за права радника" претворила се у крваве револуције, преузимање власти и уздизање богоотпадништва. Где год да је Интернационала организовала протесте, крајњи резултат били су грађански ратови са десетинама порушених манастира, цркава и хиљаде протераних верника. Без изузетка.

15. април 2015.

Постмодерни боготражитељ

Када ми је било четири године развели су ми се родитељи. Био сам најмлађе дете и живео сам са мајком и сестром у малој кући у шуми. Трудио сам се да им будем утеха. Моја бака, сликар и директни потомак Абрахама Линколна, научила ме је шта је саосећање. Моја једина утеха била је да мирно седећи у шуми размишљам о саосећању све док не заплачем.

Када бих осећао тугу знао сам да сам жив. Патња ми је била драга. Она је за мене била Истина. Мој професор глуме на колеџу волео ме је зато што сам могао да заплачем у сваком тренутку. Свугде сам налазио повод за туговање. Оплакивао сам пад. Удаљеност од Бога.

08. април 2015.

Клопке окултизма модерне културе

Учествујући у ономе што се данас намеће као "модерно" и "тренд", људи и не знају да су често лични допринос ширењу разних обмана и пропаганди. Други пак, водећи се самоугођавањем као једином животном философијом, ни не размишљају да можда постоји "друга страна медаље".

05. април 2015.

''Нахрани, па тражи врлину''

Препуне улице Јерусалима. Гурање људи, вика, одушевљење. Слави се на улицама намученог и поробљеног града, стигао је Спас! Један човек долази јашући на магарету, обасипају га цвећем, палминим гранчицама, падају му под ноге.

Пет дана касније, иста слика, исти људи. Одушевљење не јењава, крици, свако би желео да приђе том човеку. Али овога пута не да би га обасуо цвећем, већ увредама и ударцима. Улице славе постају пут страдања.