08. април 2015.

Клопке окултизма модерне културе

Учествујући у ономе што се данас намеће као "модерно" и "тренд", људи и не знају да су често лични допринос ширењу разних обмана и пропаганди. Други пак, водећи се самоугођавањем као једином животном философијом, ни не размишљају да можда постоји "друга страна медаље".

Човек поседује два тела, материјално у којем пребива, и духовно-астрално. Астралне пројекције су духовно стање у којима човек путем ритуала може да се пројектује (појави) на другом месту, напустивши своје тело. Такви ритуали уско су повезани са јогом,  Хиндуизмом и осталим источњачким (змијским) учењима у којима су такође зарад постизања физичког или духовног "напретка" заступљени различити ритуали. Од наизглед наивне вежбе у јоги, или ритуала у пројекцији, може се далеко залутати стазама врага, јер ђаво, увек и свугде само привидно и лажно задовољава човекова чула до тренутка када може да их злоупотреби и окрене против њега самог.
Управо двојица Ди-Џејева која чине групу "Астрална Пројекција" (Astral Projection) требали су да одрже свој наступ-рејв у Београду у поноћ, (случајно?!) у време Васкршње Литургије 2014. године.

Да група носи такво име није случајно, јер све оно што је паранормално, психоактивно, што доводи у транс, тематика је психоделичне (сај-тренс) електронске музике. Као таква, источњачка учења и религије, веома су заступљене у иконографији и тематици сај-тренса.
Тако млади Срби уместо да дочекају Васкрс у цркви, дочекали би ноћ Пасхе на рејву уз мелодије и ритмове јеврејских Ди-Џејева, могућно и под дејством психоактивних супстанци које често прате таква дешавања- с обзиром да се употреба (највише) хемијских дрога отворено пропагира у песмама. Зато и не чуди да је после филмске, музичка индустрија главни промотер болести зависности.
На слици су типични примери психоделичне иконографије:
јарке боје и симболи Хиндуизма, "богови", ЛСД, печурке као симбол опојних дрога... 
Сигурно се већина тих младих људи не бави астралном пројекцијом и није поклоник окултизма, већ одлази да се "забави" журећи са вредностима пролазног света, али тиме свакако помаже његов развој и ширење. Са друге стране, није реткост да се жртва са овакве лаке и примамљиве пропаганде, преусмери на "експериментисање" и тежи (прави!) окултизам.

Ово је само један од примера који показује да неинформисан, човек лако постаје изманипулисан или искоришћен, јер вајстину "знање је моћ" по речима Френсиса Бејкона. 
На крају, да овакве понуде нису ни мало наивне, сведочи истинита прича из књиге "Деца Апокалипсе" коју преносимо у целости:

  Једног дана ме је један мој ортак позвао на једну посебну журку. На ту журку су дошли моји ортаци из школе и две старије женске. Мени је речено да ћемо седети и причати, пити соду, јести чипс и завитлавати се.
  Али, те две женске су биле вештице а журка је уствари била вештичији скуп. Тада сам инициран у магијску праксу Вике (WICCA). Ако не знате, Вика је древни женски облик друидске магије. Зато су ме и назвали вештицом, а не вешцем. Брзо сам напредовао и постао искусна вештица. Мој ум је потонуо у чудни делиријум и лудило. Веровао сам да је лудило највише животно искуство. Ако умрем, све ће бити готово. Ако полудим, проћи ћу кроз смрт без умирања. То је била моја философија. Бавио сам се магијом и дан и ноћ. Бављење вештичијом магијом ме је одвело на разна места, углавном кроз астрална путовања. Било је то природно ширење света моје фантазије. Био сам свемоћан и све у том свету који сам сам створио ме је гледало са поштовањем. Осећање моћи је оно што вас мами да се бавите магијом. У стварном свету ја сам био нико и ништа, у магији сам био неко и нешто. Осећао сам се непобедивим. Био сам у заблуди (прелести).
  Једне ноћи ме је пробудила јака напетост бешике. То је био један од оних тренутака када лежите на кревету, погледате на сат, а затим у врата, покушавајући да се одлучите да ли ћете устати или ћете остати у кревету и издржати до јутра. Одлучио сам да устанем и да одем до купатила. У том тренутку сам схватио да је читаво моје тело парализовано од врата па наниже. У Вика магији се не користе ни дроге, ни алкохол. Свако за кога би се открило да користи дроге или алкохол би био искључен из вештичијег реда. Знао сам да ничег није било у мом организму што је могло изазвати такву парализованост. Једино објашњење до кога сам могао доћи јесте да ме је напало нешто што је духовне природе. Напустио сам своје тело на астрални начин и подигао се изнад њега. Тада сам доживео потпуни шок.
  Око мога тела је било око петнаест демона који су га чврсто држали и смејали се хистерично. Један од њих се окренуо и погледао ме и рекао ми да сам ја највећи идиот каквог он није већ дуго срео. Демон је рекао да су ме учили правом путу, али да сам ја отишао на погрешан пут, да сам толико забраздио да идем право у пакао и да ми нема спаса. Затим ми је предложио да склопимо договор. Два демона су дошла до мог астралног тела и окренула ме наглавачке. Када сам се преокренуо нашао сам се у паклу. Нема начина да опишем шта сам видео, осетио и омирисао. То никада нећу моћи да заборавим. Те приказе...
  Вратили су ме, потом, у моју собу и дали ми ултиматум. Или да се убијем, па да онда постанем попут њих - тј. да се више не мучим него да будем мучитељ, или да умрем и, у сваком случају, одем у пакао. Изабрао сам самоубиство. Мало пре него што су ме вратили у моје тело, прошаптао сам у себи: "Исусе, ако Те има, помози!".
  Одједном ме је обасјала блештава светлост и демони су се распршили на све стране. Устао сам и почео да грдим Бога. "Зашто си допустио да прођем кроз све те ствари?". Грдио сам Га скоро читав сат, чистећи измет и мокраћу које је моје тело испустило током искуства са демонима.
  Тада сам, први пут чуо глас Божији. Тај глас ми је рекао само једну једну једноставну реченицу која ме је зауставила на путу моје пропасти: "Све што сам желео да учиниш било је да тражиш."

Нема коментара:

Постави коментар