Пређи на главни садржај

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ  требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.

Сам наслов албума тера на размишљање, зашто баш истоимена новела Борислава Пекића. Да ли због Пекићевог изразито антикомунистичког става, да ли због његовог сукоба са влашћу и његове емиграције у Лондон 1971, или пак због нечег трећег, једнако провокативног? Да ли су Идоли наговештавали да су 80те биле сумрак једног режима, последњи дани неуспелог мултинационалног пројекта, да после смрти вође не живи вођа („после тита тито“)... Да ли су пак свеукупно созерцавали да су то Последњи дани, а крик новоталасне генерације њихова Одбрана? Свакако, нису погрешили.

Критичари чувеног магазина Џубокс, изгласали су 1985. да је „Одбрана и последњи дани“ био најбољи албум југословенског рока у ХХ веку, а потом и ex-југословенског . Уједно, то је био и један од првих концептуалних албума у нас. Ипак, ни његов успех, али ни његова провокација, нису били сва његова величина. Мистични мотиви у песмама ВИС Идола, оличеној у „Моја си“, били су врхунац њихове субверзије и сублиминалног.
„Генерални правац у рокенролу, бар се мени тако чинило, био је да текст постоји тек да би постојао. Без потребе за истинским унутрашњим смислом, нечим што ти се заиста дешава, интересује те или одређује као човека. Нови талас је то променио.“ Влада Дивљан

Влада Дивљан у интервјуу за НИН [Не веруј у идоле #2742 17. јул 2003.] песму „Моја си“ у два наврата помиње под именом „Монаси“, и практично разјашњава значење контроверзног текста, којег су многи тумачили као посвету трансексуалној или хомосексуалној особи. Заправом, „Моја си“ била је замена за „Монаси“.

Најпре, почетком песме доминира звук врло сличан клепалу, ритму који се удара у дрвену даску током Великог поста када се не оглашавају звона због жалости, а који је карактеристичан за манастире. Строфе редоследно указују на његово опраштање са светом (пређашњим животом), монашење, његову кризу, искушења и потом спокој. Увиђа се да је део који се понавља „моја си, моја си“ сувишан али да када се замени са правом речју све добија смисао.

Опраштање и одлазак у манастир:
од њега се сви опраштају
и њега дуго дуго гледају;

Одлучан у својој одлуци:
све више зна да је остао
своја једина и права прилика;

Монашење, облачење „црног перја“ (мантије):
анђео чувар ноћу долази
и тихим крилом он га подиже
у црном перју онда станује;

Сећа се пређашњег живота (младости):
и младост врло топла варљива
обећања лунатичних рива
и нема разлога за кајање;

Криза, искушења, борба са демонима:
(по сведочењу монаха, највећа искушења бивају ноћ по монашењу)
у купатилу он прима савете
у огледалу налази поруке
из туша шибају га крваве
кадине мирисне грознице;

Милост, спокој, духовна победа:
на телу нема више трагова
на хијанцит му кожа подсећа
ружиним уљем сад је помазан
црвеном косом главу покрива.

Ту су и символи једнакости у Христу „у своме знаку сви су једном ми“, манастира „замак небески“ и др. Песма се завршава појањем антифона из Духовске литургије. И то није једини пример. У песми „Последњи дани“ Шапер поручује „чека ме мој Бог“ док „Одбраном“ одзвањају речи „Исус је наш мај“. Христос се у домаћој супкултири по први пут прославља именом Божијим.

Пажњу привлачи и омот албума. Постоје подаци да је на омоту требала да се нађе фреска Белог Анђела из Милешевe, и да је чак и Џубокс објавио чланак за предстојећи албум са таквим решењем. Mеђутим, ни овакав омот није био мање смео. Фотограф и дизајнер Горанка Матић, искористила је детаљ са тканине на икони Светог Николе, који прати текст на ћирилици (по узору на Мирослављево јеванђеље). Уместо закључка, довољно је рећи да је уместо у Београду, албум објавио загребачки Југотон иако се радило о београдском бенду.

ЈОШ СЕ „НЕКО“ НИЈЕ СЛАГАО СА ПЕСМОМ „МОЈА СИ“
„Постоји и један невероватан моменат везан за ту плочу, никад га нећу заборавити. Једно вече смо, заједно са Милетом Пилетом Милетићем правили миксеве. И баш кад смо радили „Монахе”, аутоматски сто на коме смо радили је потпуно подивљао, сам од себе. Никад пре и никад после тога. Усред микса кренуло је све да дивља, да неки гласови излећу у први план, па да нестају... Застрашујуће. И још једанпут се то десило са истом песмом. Кад смо уживо снимали албум „Одбрану и заштиту” 1996. у Новом Саду, Гиле и ја враћали смо се после рада на миксу, и преслушавали га у колима. Кад је на ред дошла и та ствар „Монаси”, управо смо се нашли пред мостом код Бешке. Наједном се подигла страшна магла, пут је почео да лелуја, снег да ужасно пада, и креће тај необичан звук, који не може да се преприча.“ Влада Дивљан [НИН Не веруј у идоле #2742 17. јул 2003.]

Смрт Свету,
Посвећено Владимиру Влади Дивљану
и незаборавним ВИС Идолима

Коментари

  1. Христос Васкрсе! Свака част за овај текст... као и за укупан изглед и садржај сајта. Упућен сам и сам мало у ту тематику (игумна Дамаскина Кристенсена познајем лично).

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.