30. април 2015.

Први мај

Три године од демонстрација чикашких пролетера 1886, на конгресу II Интернационале одлучено је: Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност. Недуго затим, "борба за права радника" претворила се у крваве револуције, преузимање власти и уздизање богоотпадништва. Где год да је Интернационала организовала протесте, крајњи резултат били су грађански ратови са десетинама порушених манастира, цркава и хиљаде протераних верника. Без изузетка.
лево: шпански комунисти пуцају на споменик Господњи; центар: фреска Христа Пантократора
у Дворској цркви у Београду оштећена од метка; десно: Совјети износе реликвије из цркве
Управо празници попут Првог маја, требали су да у послератним режимима истисну и замене хришћанске празнике. 

Случајно или не, дан почетка чикашких демонстрација био је 110. годишњица од оснивања Реда "просвећених" - Илумината.  Да ту не буде крај контраверзама, начин прослављања првог маја има своје корене и у паганским празницима природе. У Европи се од давнина на тај дан слави Валпургијска ноћ. Према предању (описао Гете у првом делу Фауста), у ноћи 30. априла на 1. мај, сва нечиста сила скупља се у Немачкој, на гори Брокен. Демони стижу на својеврсну смотру, како би се поклонили Сатани. Сем тога, првог маја прослављао се и пагански празник Белтане у част природе и плодности. Том приликом палиле су се ватре, играле игре (често праћене оргијом) око стуба који је представљао фалус. У ритуалним играма помињали су се древни демони Ваал, Зелени човек, Пан, Јурај...

Било да су сличности између окултних и данашњих начина прослављања истините или не, комунистичко (богоборно) порекло празника рада је довољан разлог да као народ, који је пропатио од тоталитарне власти, не узимамо учешћа у празновању. Или ћемо бити синови Оца својега, или ћемо учествовати у празницима које нам свет намеће и "омогућава", јер нико не може два господара служити. (Мт 6, 24)

Свако учешће, било активно или пасивно, са или без намере, доприноси да богоборни "празници" наставе да живе у нашем народу. 

Нема коментара:

Постави коментар