15. март 2015.

Трпљење без вере је тврдоглавост, а вера без трпљења је малодушност

"Трпљење без вере је тврдоглавост, а вера без трпљења је малодушност" - ове дивне речи епископа руске Цркве Теогноста, изречене у беседи о светом Теофану Затворнику, на најлепши могући начин говоре о повезаности вере и трпљења, који заједно чине једно - ношење свог Крста.

Није мало кроз историју Цркве говорено о трпљењу. ''Узми крст свој и крени за мном'' - поручује Христос својим ученицима. Заиста, ход за Христом и представља само једно - ношење крста.

Трпљење није одлика само Хришћана. Још у античкој философији издваја се стоицизам, чије етичко учење се заснива на прихватању свега што не можемо да променимо. И данас је у народу остала фраза ''стоичко подношење невоља''. Чињеница је да сви људи, у мањој или већој мери трпе. Ипак, да ли је свако трпљење прожето исправним мотивима? Много је људи који трпе невоље, живе у тешким условима, муче се и пате - из ината. Због свађе са породицом или ближом родбином, такав човек је у стању да живи у условима недостојним човека, да трпи глад, жеђ или бол, само из ината другој страни. Такви људи су у стању да поднесу велику жртву, али то није жртва из Љубави, већ ради сујете и мржње. Троше много енергије на мржњу, убеђени у своју исправност и безгрешност. Такви тврдоглави људи из ината ће радити и против себе и својих интереса, вођени слепом сујетом и гордошћу. Такво је трпљење без вере. 
С друге стране, доста је раслабљених верника, који на уснама имају веру, али у својим делима не показују трпљење. До њих као да није стигао пимер Христовог страдања на крсту, као и страдања легиона светитеља који на различите начине беху мучени током дуге и крваве историје Цркве. Не схватајући суштину страдања, они ропћу над мукама и животним невољама које не заобилазе не само Хришћане, већ и друге људе. Ипак, баш би Хришћани, вођени примерима Светитеља и многобројних страдалника за веру морали да исказују трпељивост у свим невољама кроз које пролазе. Хришћанска храброст показује се управо у таквом истрајавању у вери када се пролази кроз искушења. 

Само када иду заједно, трпљење и вера постају несаломиво оружије Хришћана. Тада они нису тврдоглави и напорни људи, нити малодушне кукавице које се оправдавају вером. Само такав човек, који кроз веру гледа на све животне невоље и истрајава водећи се најбољим примерима витеза вере и трпљења, хришћанских Светитеља, само такав човек заиста носи свој крст.

Нема коментара:

Постави коментар