18. јануар 2016.

Богојављенско страдање

Хладна руска ноћ. Ближи се празник Богојављење. Пред дан када се некада цео град скупљао на освећењу воде, локални запорошки свештеник припрема дочек овог великог празника. Ипак, сибирска хладноћа те зиме није била само споља, већ и у срцима људи.

Некада омиљени свештеник у Запорожју, протојереј Михаило Шофанов данас је на мети бољшевика, који после револуције заводе терор међу руским верним народом. Како би уништили и последње остатке Цркве, бољшевици нису бирали средства. Од разношења храмова динамитом, преко спаљивања и рушења, мучења свештеника и верника, до убистава оних који су и поред свега храбро исповедали Православље.

Пар дана пред Богојављење, на залеђеном језеру све је било припремљено. Али овога пута не као раније, за освећење воде. Бољшевици су довели протојереја Михаила до језера, везали га и припремали да га спусте у залеђено језеро. ''До скоро си ти освећивао ову воду, а сада ћемо ми тебе потопити у њу'' - кезили су се фанатично бољшевици. Софија, Михаилова супруга, није могла мирно да посматра убиство свог мужа. Добровољно је тражила да и она страда заједно са њим. Тако су, уочи Богојављења, Михаило и Софија везани стајали изнад језера, са којег је некад са радошћу народ узимао освећену воду на овај празник. Данас, осуђени као највећи непријатељи тог истог народа, стоје на ивици од потапања у залеђену реку.

Храбро, попут правих исповедника и страдалника, без јецања или мољакања, Михаило је само затражио од својих судија да се помоли пред смрт. Дозволили су му. Залеђено језеро било је тада олтар пред којим је овај добри пастир последњи пут читао молитву за свој народ. Везаним рукама су се прекрстили и ускоро их је прогутала ледена језерска вода. Пропраћени су смехом бољшевичких револуционара на земљи, и најлепшом анђеоском песмом на Небу. Ови запорошки новомученици били су једни од многих који су на ужасан начин страдали за време прогона Цркве у Совјетском Савезу.

Данас се Богојављење слободно прославља. Хиљаде људи захватиће свету воду у својим црквама. Захвални смо Богу на слободи коју данас имамо, наша хришћанска дужност је да никад не смемо да заборавимо оне који су за ту слободу положили своје животе!

Нема коментара:

Постави коментар