12. октобар 2015.

Растафаријанство

Људи са дредовима, најчешће одсутног понашања, обично су окарактерисани као "наркомани којих се треба клонити", иако је њихов став према околини мирољубив и незаинтересован. Слушају реге, носе капе или друга обележја са заставом Етиопије или Јамајке. Да ли је растафаријанство модни тренд, музика, култура, религија, секта? Какав је однос православља са растафаријанством? Које су им сличности, а у чему се разликују? Да ли је пушење марихуане основно обележје растафаријанаца, или је растафаријанство ипак нешто више од тога?

Ако растафаријанство посматрамо са социолошке стране, то је заиста само једна подкултура. Најчешће млади људи, љубитељи регеа, корисници марихуане. Иако их је лако препознати, управо због своје мирољубивости се за разлику од других о овој подкултури врло ретко говори. Ипак оно је нешто више од стила или врсте музике, која садржи важна метафизичка питања.

Настало је у Африци, као религија афричких црнаца. Основна идеја била је супротстављање наметнутом белачком систему, као робовласничком и капиталистичком. Иако данас физички више нису поробљени, борба се наставила против духовног ропства западној цивилизацији. Растафаријанци су побожни људи, али Бога схватају на другачији начин од православаца. Чврсто верују у духовни свет, много бољи и лепши од овог чулног. Везани за тло Африке као духовне колевке човечанства, сматрају да се Божији врт налазио у Етиопији, да је Хајле Селасије инкарнација Бога, и да су поред њега била још три Спаситеља: Мојсије, Илија и Христос.

Јако важан појам у растафаријанству јесте Вавилон. Старозаветни Вавилон данас представља западну цивилизацију- систем, медије, корупцију... Вавилоном сматрају и лицемерје, похлепу и све друге особине које унижавају човека, и праве га робом Вавилона- суровог потрошачког друштва под контролом система и медија. Вавилон представља све оно против чега се расте боре у свом ''мирољубивом рату''.

Застава царевине Етиопије - симбол растафаријанства. Етиопске боје, стицањем независности узима већи део афричких народа по угледу на Етиопију која је вековима чувала свој територијални те културолошки интегритет. Итересантно за наше подручије јесте да је југословенски маршал, чија је резиденција била двор на Дедињу, вратио иконе и поново оспособио дворску цркву за богослужење поводом посете последњег етиопског цара Хајла Селасија.

Расте немају своје храмове. Сматрају да је тело само по себи храм Божији и да су друге грађевине непотребне. ''ЈА и ЈА'' - представља слоган по коме растафаријанци објављују да је Бог свуда, у сваком човеку. Поштују мудраце, људе који су се својом мудрошћу и начином живота приближили Богу. Славе рођење Христа као и рођење Боба Марлија, који у растафаријанству има посебан култ.

По њиховом учењу, Вавилон жели убрзане људе који брину о материјалним стварима, проводу, каријери. У тој журби за материјалним губи се духовно. Овде је сличност са православљем велика, али постоје и значајне разлике. Иако поштују Христа (као и већина других религија), растафаријанство на Њега не гледа као на Богочовека, тј. не схвата његову богочовечанску улогу и долазак у овај свет на прави начин. Управо због таквог односа према Христу, као и изостанку молитве као живог односа са Богом, растама је потребна марихуана да би се повезали са духовним светом. Стога, било каква тежња ка духовном у данашњем свету јесте похвална, али је важно наћи и прави начин како се не би десило да се од ропства Вавилону пређе у ропство - марихуани.

Отпор растафаријанаца према свету (дефинисан Вавилоном) има исти принцип као и отпор православља. Зато ове младе људе не треба одбацивати, већ уместо афричке религије приближити благо које их води ка истом циљу, а које су наши преци годинама чували - православљу.

Нема коментара:

Постави коментар