25. јун 2014.

"Како сви тако и ја"

126. Писмо
Једном господину који се жали на неразумну жену



"Како сви тако и ја!" Ове речи труби Вам у уши Ваша супруга кад год је Ви опоменете, да се окане помодарства и распикућства. Ви сте јој лепо одговорили: ето Бог нам је дао троје деце као три златне јабуке! Ми сад треба да живимо за децу а не само за себе. Нисмо више ни тако млади, да можемо јурити за сваком модом и сваким весељем. Па и здравље треба да причувамо, ради деце. Ти се, жено жалиш често на главобољу, међутим чиниш све оно што доноси главобољу. Само то удисање отровне помаде на лицу - готова главобоља; уз то нездрав ваздух по кафанама, подземним пивницама и позориштима; па нездраво одевање, неуредно спавање; још и нервоза од коцкања и пијанчења. Све то не води добру. - Али на све то жена одговара једно па једно: "како сви тако и ја!"

Који сви, изузетна жено? Зар је сав свет у оној распусној гомили, у коју си се ти умешала и на којој све твоје мисли даноноћно почивају? Ограничила си се и скучила све своје мисли, те тако не даш очима да погледају изван ограде твога друштва и виде остали Божији свет. Не само да све жене у свету не живе као ти, него ни једна улица жена у граду не живи тако. Огромна већина мајки и удовица и девојака живе другачијим животом. Како онда можеш рећи: како сви тако и ја? Узела си себи за пример неколико њих распусних, неодговорних лица, ни мајки ни девојака, па само на њих мислиш, и у њима гледаш цео свет. Међутим цео остали свет гледа на вас као на циркусну групу, у којој сте ви и зверови и зверовође.

Но рецимо баш да цео целцати свет пође путем безумља и пропасти, зар ти, мајка три сина, не би имала храбрости да кажеш: ја нећу тим путем? Заиста то би било јунаштво, које би привукло погледе неба и земље. Таква јунаштва уписана су у златну књигу Светога Писма. То јунаштво имале су две кћери Лотове у Содому. У проклетоме граду Содому није било ни једне једине непокварене и непрокажене душе изван дома Лотова. Да су нешто кћери Лотове, девојке, говориле као што говори једна мајка троје деце у наше дане: хајде, како сви тако и ми - свет не би знао за кћери Лотове ни за Лота; њихова имена не би била споменута у златној и вечној Књизи. Али оне нису тако говориле. Због тога је био благослов Божији на Лоту и кћерима његовим. Па кад је куцнуо час развратноме граду, да спаљен огњем утоне под земљу и претвори се у мртво море, ангел Божији извео је ову честиту породицу изван града, да не види освету неба над онима који су безгранично прљали небо.

Или рецимо, да је Растко Немањић говорио као ти: како сви тако и ја! Зар би он икад постао светим Савом, оцем народа свога, и вечитим укором савести оних својих потомака који говоре: како сви тако и ја! Али ако ови примери, и хиљаде других уз ове, не приањају за твоју душу, ја не знам шта да кажем. Ако се не даш поучити добрим примерима живота, онда се бар устраши од страшних примера смрти. Погледај, каквом су смрћу умирали, и умиру, они за којима си се ти повела, заборављајући мужа и децу. Језиве болести, злочини и самоубиства - без изузетка!

Могу ли да апелујем на оно што је најбоље у души твојој, кћери угледних родитеља? На оно што још није сасвим помрачено мраком ноћног живота? Тргни се, отрезни се, освести се! Сети се, да кад се ти смејеш у диму поноћне оргије, твоје разбуђено и расплакано дете у постељи тражи руку и реч материну. Одбаци опасну реч: како сви тако и ја, па реци: како најбољи тако и ја! Да би се благослов Онога, који те је благословио са три чеда, продужио на теби до краја века.

Мисионарска Писма - Св. Владика Николај

Нема коментара:

Постави коментар