Пређи на главни садржај

Сваки чин стварања је побуна против модерног света

Често смо чули да је човек створен по лику/подобију/обличју Божјем. Шта то значи? Да ли се то односи на нашу физичку сличност и уподобљавање Творцу? Бити по обличју Божјем значи да попут Бога имамо могућност стварања. Новога живота или твари (креације).

Ако се у данашњем свету само конзумира, ако не постоји моменат стваралаштва, оно што је исконско људске душе, такав свет није ништа друго до пролазне прашине, у којем не остаје ништа иза нас. Када кажемо да је свет занемарио суштину, занемарен је како Бог тако и уметност/стварање. Суштинска уметност, а не она модерна у којој било шта можемо прогласити за исту (пример инсталација).

Препознати оно боголико (=христолико) у себи значи да смо се укључили у процес стварања. Од оних великих дела које ће одјекнути у вечности, до оних малих и свакодневних, лепих и позитивних, које ће оставити траг за нама. Слобода и дар стварања јесу најлепши поклон који смо добили од Створитеља. Уколико се одвојимо од цивилизације конзумената и својим стварањем улепшамо свет (свет као Божију творевину), већ тада вршимо дело Божје. У чему по речима јеромонаха Серафима Роуза, треба пожурити, јер је „касније него што мислите“.

Уколико сагледамо модерно друштво, концепт слободног света (у греху слободног), које неки можда и са правом називају „постхришћанским“, свугде видимо агресивну контролу стварања. Почевши од контроле рађања, које одавно постоји на истоку (попут Кине), али све више узима маха и на западу као симбол прогреса и просвећености. С друге стране, човек се системски обликује као конзумент уместо као стваралац. Од младих који фанатично хрле у јефтину забаву и изласке, до старијих којима у борби за преживљавање остаје таман толико времена да се укључе у токове конзумеризма, најчешће оног духовно најјефтинијег садржаја, од којег нас дели једно дугме даљинског управљача.

Уколико жели, човек се може одупрети идеологији конзумеризма и препознати своје дарове и таленте. Свакоме је дато нешто. Да своје креативну (стваралачку) енергију усмеримо на музику, сликање, писање, вајарство, фотографију, занат или било коју другу врсту креативног рада из којег исходи нова твар коју остављамо човечанству. Стварати, значи ући у домен бесмртног. Јер по речима А. Тарковског: „Истински уметник увек служи бесмртности трудећи се да бесмртним учини свет и човека у свету.“

+ СС +

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.