Пређи на главни садржај

Ко ову Радост не осети заиста је изабрао да буде мртвац

Васкрсли Господе ова земља као да је тамнија од Ада у који си након распећа сишао. Господе, ја сам се већ на овом свету нагледао мртваца! Читав живот окружен сам таквима. Мртваци, Господе, чекају поспани превозе за прву смену, док суморно мотају јефтин дуван. Мртваци, Господе, одлазе у школе сањиви, гледајући успут једноличне екране телефона. Мртваци викендом одлазе на журке, мртваци понедељком на послове, мртваци се расправљају на пијацама, мртваци се лажно смешкају у пословним зградама. Мртваци се, Господе, смеју по задимљеним кафанама, кројећи планове за израбљивање других мртваца и већу зараду. 

Желећи да побегнем од тих живих мртваца, гребао сам површину, био са онима који одступају од правила света којим смрт влада. Свет подземља само привидно је жив, спољашња динамика која одваја од монотоније само је натрпавање доживљаја и утисака, али не и Живот. Другачија форма не носи другачију суштину. И на концертима, и по забаченим ћошковима, алтернативним локалима, журкама по становима и подрумима, градским парковима окупљали су се само другачије окречени гробови. Исто је било и са богатима у ресторанима, и са просјацима и клошарима, исто је било и за пуним столовима, и у прљавим купеима воза, са образованима и са најпростијима... Само мртваци прикључени на апарате у облику порока, мотивација, привидних успеха, уметничких екстаза... 

Ја сам, Господе, био мртвац који хода, зато сам око себе и видео само смрт! Тражио сам споља ту клицу Вечности, црпео сам живот из беживотног... А онда, када су ме канџе смрти потпуно обгрлиле, сетио сам се Животодавца.

Твој огањ живота тињао је у мени, а ја сам га маскирао својим потрагама. Желео сам да тај Живот пронађем споља, а Он је тињао у мени стрпљиво чекајући шансу да од пламичка направи Живот. Мртваке сам ја видео, а за Тебе они не постоје. Са Тобом су сви живи онолико колико Те пусте у свој живот.

Када ме је Твој огањ Живота оживео, тек тада сам видео Живот и у свима онима који су ми до тада изгледали као мртваци. Зато Ти се молим, Господе, да тај неугасиви пламен који тиња у сваком од њих распалиш и да их оживиш, као што си оживео мученике у Адској тами.

Као свеће у нашим Литијама које ће светлети у овој ноћи, разгори Господе пламене у срцима свих који и даље живе као мртваци, јер једини Ад је заслепљеност за Светлост Твог Васкресења. Онај ко ову Радост не осети заиста је изабрао да буде мртвац.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Смрт Свету

Коментари

  1. Очи виде оно чега је душа пуна. И ја видим те мртваце, док
    Када ме је Твој огањ Живота оживео, тек тада сам видео Живот и у свима онима који су ми до тада изгледали као мртваци
    Оживи ме Господе васкрсењем својим

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.