Пређи на главни садржај

Гетсиманска усамљеност

Како је могуће да Бог буде усамљен? Како то да Син Божији, у коме је сва Истина, може осетити тугу и жалост? Он је дошао да би нама показао живот вечни, да би својим страдањем искупио наше грехе - како онда то да у последњој молитви пред почетак страдања Христос пита Оца да ли је могуће да га ''ова чаша мимоиђе''?

У последњој ноћи пред почетак Христових страдања, која се завршавају распећем и васкрсењем, Он долази са ученицима у Гетсимански врт на молитву. Христос је знао шта му следује већ у наредним сатима, па је затражио од ученика да буду са њим те ноћи. "Жалосна је душа Моја до смрти; останите овде и бдите са Мном." Затим је отишао мало даље да се помоли Оцу. Иако је знао да је дошао на свет да би се испунило Писмо, да је морао да пострада како би у трећи дан васкрснуо, Христос пита Оца да га ''ове чаша мимоиђе'', али завршава молитву потчињавањем вољи Оца, коме служи. Затим одлази до ученика, које је савладао сан. Исус се затим враћао на молитву, која је била толико јака да је са њега ''капао крвави зној на земљу'', и која је трајала док нису дошли по њега.

Усамљеност коју је Христос осећао у Гетсиманском врту те ноћи - то је моменат који у најтежим тренуцима живота осећа сваки човек. То је осећај у коме душу у потпуности обузима туга и жалост а црне мисли и слутње множе се једна за другом, када читав наш дух обузме немоћ и тескоба. Моменти када нам се чини да смо најусамљенији и најнесрећнији на свету, када мислимо да наш вапај нико не чује, и да попуштамо под теретом свих брига и патњи, када мислимо да је наш крст највећи и најтежи, а да никог нема око нас да нам помогне у ношењу. То је она молитва која се претвара у вапај и плач, у потпуно отварање немоћне душе Богу, када све ране наше душе прокрваре пред Њим. Исто је те ноћи осећао и Син Божији. Када се цео свет окрене против Њега, када ученици успавају, када му издајник долази, и када га очекују страдања, Исус је потпуно усамљен. Једину наду и утеху налази у молитви Оцу. То је усамљеност коју осећамо када нас животне прилике сломе, када нас сустигне прошлост или нас плаши будућност, када се читав свет сруши на нашу главу а људске утехе нема или нам није довољна. Тада, попут Исуса у Гетсиманији, препуштамо свој живот Божијој вољи, препуштамо своје туге Утешитељу, предајемо своје ране Исцелитељу. У тим тренуцима, пристајемо на Његову вољу, као што Христос завршава молитву речима: ''Оче Мој, а ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља Твоја.''

Христос, иако Син Божији, осећа страх пред оним што га очекује. Молитва у Гетсиманском врту одраз је Христове људске природе, која се потчињава Божанској у Њему. Због тога је Христос тако близак људима - он је осећао оно што осећамо ми, био усамељен и патио. Због тога је, када Гетсиманска усамљеност дође у наше животе, Христос увек са нама. Када дођу такви тренуци, Он не дозвољава да нас усамљеност сломи и да нас победи очајање или гнев. Једино када нам душа искрвари пред Господом, ране зарастају и ми се исцељујемо. Након Гетсиманске молитве и сутрашњих страдања, уследило је Васкрсење. Тако је и са човековим животом након оваквих тренутака. Христос је прошао тај Пут и утабао нам стазу по којој треба да идемо и на којој нас неће оставити саме.

Коментари

  1. Сјајан текст, потребан свима као окријепљење.
    Срдачан поздрав из Беча!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.