Православни рокенрол

Рок музика као и људска природа, има своје лоше и добре стране. Чињеница је да су мегазвезде биле очаране ликом А. Кроулија (консултовати литературу „У лавиринтима таме - Од сајентологије до сатанизма“), и да је рок често база за поклонике окултног, међутим, не значи да је за то једино и резервисан. Са друге стране, рокенрол је више него било која друга модерна (контра)култура, кроз своје текстове инсистирао на изопачености света, и промоцији здравих вредности. Стога, рокенрол је израз, а начин и његова намена, зависиће искључиво од нас.

Уколико говоримо о звуку, природно је да свако доба има своје вредности, свој звук и своје инструменте. Баш као што Цане каже: „рокенрол је популарна музика, музика нашег доба. Да сам рођен у Првом српском устанку био бих гуслар.“ Стога, све што чинимо, ако чинимо срцем и у славу Бога, Богу неће бити важно да ли је „тврђег“ или „мекшег“ звука. Епископ Јован (Ћулибрк), који је приредио „Песме изнад Истока и Запада“ (рокенрол обраде песама св. владике Николаја), говори да у основи рокенрола леже библијске слике. „Некада се не разликује да ли се пева Богу или жени“, говорио је на свом предавању (нпр. песма Бјесова „Боље ти“ прим. аут.).

Разлог наше пристрасности (ако узмемо у обзир да пишемо о рокенролу, а не о некој другој врсти музике), су управо наша једноверна браћа из Death To The World. Њихов фанзин настао је као мисионарско гласило за рокенрол бунтовнике, што су светогермански монаси и били пре примања монаштва. Братство је поручивало да су и бунтовници и православни хришћани у истој побуни против света, с тим да би и истина и побуна биле потпуне, морале би бити оплемењене Истином Божијом - последњом истинском побуном. У прилог томе говори да је сусрет рокенрола са духовношћу и Православљем, био веома складан и природан. Зато ћемо говорити о свима онима који су оплеменили домаћи рокенрол.

Иако је рокенрол настао на америчком југу прожет јаким Протестантизмом, често праћен библијским језиком и мотивима, у Југославији је, иако је ушао на велика врата, био институционализован и исфилтриран. Религиозност је била истиснута и забрањена све до појаве револуционарног албума Идола „Одбрана и последњи дани“. То је била прва искра Православља у домаћем рокенролу. Поготово је важно ако знамо да се албум појавио далеко пре пада богоборног режима, сада већ давне 1982. године. Христос се званично први пут прославља именом Божијим, што је до тада било незамисливо. Песма „Моја си“ завршава се појањем антифона из Духовске литургије, док у песми „Последњи дани“ Шапер поручује „чека ме мој Бог“. Албум обилује мноштвом хришћанских мотива. Али ни ту није крај. Ни изглед албума није заостајао за звуком. Постоје подаци да је на омоту албума требала да се нађе фреска Белог Анђела из Милешевe, и да је чак и „Џубокс“ објавио чланак за предстојећи албум са таквим решењем. Mеђутим, ни овакав омот није био мање смео. Фотограф и дизајнер Горанка Матић, искористила је детаљ са тканине на икони Светог Николе, фотографисане у Народном музеју у Београду. Позадина омота је детаљ са златне позадине иконе. Такође, први пут је коришћена и ћирилица, слична оној из Мирослављевог јеванђеља. Због свега тога, албум Идола био је истински револуционарни чин. Године 1985. критичари магазина „Џубокс“ су изгласали да је то био најбољи албум југословенског рокенрола у ХХ веку.

С ким наставити ако не са Партибрејкерсима на челу са Зораном Костићем Цанетом? Партибрејкерси су били утемељивачи православног рокенрола у нас. Песма „Оно што покушавам“ изашла је још давне 1989. на њиховом трећем албуму, док се у најчувенијој песми „Хоћу да знам“ снимљеној 1994. године, Пресветој Богородици поставља питање-вапај „да ли видиш шта раде са Твојом децом?“. На актуелном албуму „Сиротињско царство“ потпуно је потврдио свој пут у ширењу духовних порука младима, у песмама „Свакога дана“ и „Да ли пут знаш“. Уопштено, мелодичан панк-рок оставио је вечни траг на читавој, популарно називаној „екс-ју“ сцени.

Још један од пионира православног рнр звука јесте бенд 357. Песма „Православан“ нашла се на албуму првенцу „Pianissimo“ снимљеном 1997. године. Жанровски раштркане међу репом, ска, роком, кором, ређала су се ремекдела међу којима је најбоље запамћена обрада „Знаш ли Ко те љуби силно“ светог владике Николаја која се нашла на поменутом албуму „Песме изнад Истока и Запада“ издатом 2001. под покровитељством СПЦ и Митрополије црногорско-приморске. Православне песме и данас су део њиховог репертоара на свим концертима.

Бјесови из Горњег Милановца, име су добили по ијекавском преводу Достојевсковог романа „Зли дуси“ (рус. Бесы). Управо истоимена песма „Зли дуси“, која се нашла на првом албуму „У освит задњег дана“ још давне 1991. говори о Христовом истеривању бесова (демона) из бесомучним према Јеванђељу по Луки (8,32-36). На трећем албуму из 1997. „Све што видим и све што знам“, потпуно доминира православна тематика. Недуго по изласку албума, певачи Зоран Маринковић и Горан Марић распуштају групу. Ваља поменути да је Горан Марић био један од главних у стварању пројекта „Песме изнад Истока и Запада“. Од 2000. године Бјесови поново постоје у нешто другачијој постави и са једним певачем, Зораном Маринковићем. Последњи, пети по реду студијски албум, изашао је почетком 2015. под називом „Светла светлости“, по песми Асима Сарвана, православног уметника пореклом из Јерменије.

Деспот је power хеви метал бенд новијег датума. Иако је цео пројекат знатно старији, први албум изашао је тек 2013. године. Састављен од чланова Алогие и певача бенда Orthodox Celts (Православни Келти) Александром Петровићем - Ацом Селтиком, тематски нас води у доба деспота Стефана Лазаревића, и борбе за опстанак српске православне монархије. Из репертоара, већински на енглеском језику, издвојили бисмо „With the cross upon my heart“ (Са крстом на срцу). Сигурни смо, да је ово тек почетак обећавајуће каријере.

Други метал бенд, који је више окренут мрачнијем (готик) звуку, са по неком примесом панка, јесте Визант из Никшића. Пројекат брата Александра управо је разбио све предрасуде о томе како је готик резервисан искључиво за поклонике окултног. Снажан, и рекли бисмо озбиљан, звук метала спојен са византијским и духовним тоновима, даје посебну чар дивним ауторским текстовима који су обрадовали слушаоце Византа на три досадашња студијска албума: ВВВВ, Сјене живих и Благовјесник. Четврти албум ускоро ће се наћи пред слушаоцима.

Такође Никшићани, који су обележили православну рок сцену, јесу момци из панк бенда ДСТ (Друштво скривених талената). Последњи албум „Стварност је у нама“ издају 2014. године, у којем потпуно напуштају социјалне теме и окрећу се духовности и човековом унутарњем животу. Интересантно је да је њихова песма „За угашена огњишта“, која се нашла на албуму „Песме изнад Истока и Запада“, једина настала као одабир најлепших стихова светог владике Николаја, док су сви остали бендови одабрали већ написане песме.

Есхатон, настао идејно још 2001. године, је бенд који је први имао петљу да цео свој репертоар посвети Богу и библијским предањима, не презајући од коментара. Први албум снимљен је десет година касније под именом „Чекајући Есхатон“. По речима певача Хаџи Николе Мијовића, Есхатон је: „спој тврдог гитарског звука осамдесетих и непролазних хришћанских идеја.“ Свака песма је заиста, ремек дело за себе, и тематски али и звуком не може да се издвоји од осталих.

Седмочлани састав Деца Апокалипсе настаje као спој различитих жанрова- хардкора, метала, репа... Оно што овај православни бенд издваја од свих осталих је њихово име, дато по наслову књиге монаха Јована и Андреја (такође оснивача часописа Death To The World). Први албум издају 2014. године под називом „Ера папирних гробова“, на којем су тематски потпуно оправдали своје име. За релативно кратко време, наступали су на фестивалима широм Србије. То је велики успех, с обзиром на море бендова и ограничене услове underground сцене, а напослетку и због оданости вери и писму који су у Србији непопуларни, а неретко и непожељни.

Глумац, писац, сценариста, новинар, музичар („и шта све не“) Никола Пејаковић, са својим бендом Коља и Гробовласници превасходно изводи блуз, уз по коју традиционалну рок песму. Милозвучни блуз достигао је свој врхунац на последњем албуму „Гробовласници“ у додиру са духовним темама, који се завршава истоименим записом који чита епископ захумско-херцеговачки Григорије. Почетком 2015. бенд нас је обрадовао својим првим концертом, у београдском Дому синдиката, и означио почетак дивне каријере.

Поменули бисмо и бендове Бели Анђео, Торнадо, ИсконскА, XI, Други долазак, Still Graved, Ungraved... Акустичне извођаче Небојшу Мастиловића, Асима Сарвана и Николаја (Драган Шивољски). Ту су и многи други који су кроз свој рад у мањој мери провлачили духовне теме - Галија са песмом „Православље“, Дарквуд Даб са песмом „Молитва Благом Христу“, крагујевачки панк бенд КБО! са песмама „Истина“ и „Хвала“, Викторија, Рибља Чорба...

Закључили бисмо да ни присуство концертима поменутих бендова, као и све остало у животу (само зато што има епитет „православно“) не треба да нам буде оправдање или повод за грех, већ да нам све што чинимо, буде на корист и у славу Бога.