09. новембар 2017.

Поновно стрељање Царске породице

У данима када се навршава сто година од крваве Октобарске револуције, сведоци смо продужетка јекатеринбуршког злочина. Нова остварења из света седме уметности циљно прослављају почетак крвавог пира, и уздизања богоборне идеологије.

Пред великим датумом, када наредне године обележавамо стогодишњицу страдања свете царске породице, из Русије је у биоскопе стигао блокбастер „Матилда“ (рус. Матильда) који говори о наводној љубави између руског цара Николаја II и примабалерине Бољшој театра Матилде Кшесинске. Филм, најављен као „аутентичан“ на јако перфидан начин жели да светли образ Цара прикаже као слаб и порочан. Свако, ко је икада читао о Голготи царске породице, и животу сверуског императора, зна колико је он био скроман и привржен својој породици, водећи живот истинског хришћанина. Његова љубав према својој Родини и породици, његово човекољубље и морал, није се поколебало пред црвеним џелатима, смирено прихватајући своју смрт. Да се заиста радило о човеку који би своје крунисање дочекивао у наручју друге жене, то не би био човек који би без роптања погледао смрти у очи, већ човек који би у бегу, остао ухваћен, без лојаности своје породице и служитеља, који су понели исти крст.

Колико се положено наде и снаге у ово, у сржи, антируско и антиправославно остварење, говори податак да је у продукцију и гламурозне костиме уложено више од 25 милиона евра. Врхунац блаћења, је улога цара коју тумачи Ларс Ајдингер за кога се спекулише да је порно глумац. Овде се не ради о блаћењу светог цара мученика пред очима словенских народа, већ пред очима целога света. Аутошовинизам, подсмевање и ругање свему што је из твог народа, јесте тренд који је доласком либерализма и капитализма усвојен као пожељан модел понашања.

Ни Србија не заостаје. Како смо се одувек пратили у добру, тако се данас пратимо и у злу. Серија Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом“ приказује руске емигранте, који су уточиште од хаоса револуције нашли у својој новој домовини краљевини СХС, као порочно друштво, жене лаког морала, и неукротиве наоружане козаке који се баве шверцовањем опијума. Како би се серији дао криминалистички тон, бира се најпре ни мање ни више него клање свештеника у сред Руске цркве у Београду.

Ово није изненађење. Са радом режисера Драгана Бјелогрлића упознали смо се у пројекту „Монтевидео, Бог те видео“ где је други самодржац, мученик и витешки краљ Александар, оплакан од светог владике Николаја, приказан као незаинтересовани млакоња за свој народ, а комунисти бунтовно-романтичарски. Као да се није радило о човеку који је посећивао своје другове и саборце у рововима Солунског фронта, и пао као једна од првих жртви бугарско-усташких сепаратиста и германофила.

Ипак, руски емигранти су у свој новој домовини, ма шта „нова историја“ рекла, оставили неизбрисив траг.  На стотине најлепших београдских и српских здања, дела су архитекте Николаја Краснова. Поменућемо и Александра Игњатовског, оснивача хируршке клинике, Георгија Острогорског визнатисту, Јурија Ракитина позоришног режисера, Степана Колешникова сликара, барона Петра Врангела главнокомадујућег снага Белих . На стотине лекара, научника, уметника, официра, војника, слугу Божијих, добило је своје место и својим радом се одужило српском и југословенском гостопримству. У Сремским Карловцима се налазио и Синод Руске Заграничне Цркве, док се руско монаштво на Светој Гори обновило управо приливом беле емиграције.

Зато је наша дужност, као православних хришћана, да исповедамо и сведочимо Истину, и да ма где били, и где год можемо, не ћутимо на лаж, и да је разобличавамо!
Десетина хиљада људи у Крсном ходу у Јекатербиргу сведоче приврженост Светој царској породици, и показују да не хули руски народ на светитеља Господњег, већ потомци и поклоници цареубица.

Радуј се Николају, Боговенчани Цару и велики Страстотрепче!

Нема коментара:

Постави коментар