16. новембар 2016.

Да ли је аждаја коначно прободена?

Када је Војвода Георгије, тек постављен за трибуна и саветника цара Диоклецијана, видео прогон и страшна мучења која овај цар обавља према Хришћанима, није могао да остане суздржан. Једини се тада успротивио царевој вољи, и затражио од њега да прекине са гоњењем људи који верују у Христа. Ово противљење једног од најбољих војника разбеснело је цара. Почело је мучење какво је ретко ко проживео, а које је требало да саломи Георгија и натера га да се одрекне Христа.

Јутро је дочекао са огромним каменом на грудима. Када га то није поколебало у вери, мучења су се ређала једно за другим. Донели су точак за мучење, за који су били заковани ексери и ножеви, на њега закачили Георгија и котрљали га док му цело тело није било прекривено ранама. Пошто се одликовао изузетном снагом, Георгије је успео да преживи и ово. Цар није одустао од идеје да сломи његову веру. Довео је познатог мађионичара, који је припремио два напитка. Један је требало да га довољно ошамути да се Георгије поклони цару, а други да га убије. Ни један није имао ефекта. Жељени утисак није оставила ни наредна идеја. Довели су га пред пагански кип да му се поклони, Георгије се прекрстио а кип се срушио. Након тога му је одрубљена глава.
На многим иконама Георгије се појављује као војник на коњу који убија аждају. Аждаја на овим иконама свакако је симбол паганства. Гоњење Хришћана од стране паганских царева ускоро је престало, иако су Хришћани кроз историју претрпели још много прогона и страдања. Аждаја јесте симбол свега што прогони Хришћанство. Сваке државе, власти, система, идеологије, или друге религије која је то кроз историју чинила. Прогон није престао ни рушењем паганских кипова, ни званичним признавањем Хришћанства. Прогон је настављен, а аждаја се маскирала у друге симболе.

Постоји ли данас та аждаја или је коначно побеђена? Хришћани су данас углавном слободни. Осим у неким деловима Африке и Блиског Истока, данас више скоро да нема прогона или мучења због тога што се неко декларише као Хришћанин. У многим земљама Хришћанство је државна религија, финансира се од стране државе, црквени великодостојници блиско сарађују са државним... Управо ту се сакрила аждаја која никада није коначно прободена!
Данашње раслабљено и млако Хришћанство одговара онима који желе земаљску власт. Тако је овакво Хришћанство данас прихватљива верзија за овај свет. То је Хришћанство без подвига, страдања, жртве... А без жртве нема ни љубави.
Аждаја коју данашњи Хришћанин мора да прободе јесте комформизам и лажни осећај мира. Живот једног Хришћанина је непрекидна борба, а лажни мир и комформизам су одлике овог света, и не могу да имају ништа заједничко са истинским Хришћанством. Тако је Хришћанство и данас прогоњено, али на један лукав и неприметан начин. Поставши блиско државном апарату, бирократији, новцу, Хришћани су се данас удаљили од Христа. До Њега се стиже само страдањем и подвигом, а не формалним одржавањем обичаја и назива - Хришћанин.

Нема коментара:

Постави коментар