05. децембар 2015.

Како савладати искушења?

Постојао је краљ који је имао поквареног сина. Будући без наде да би се могао променити на боље, отац је осудио сина на смрт. Дао му је месец дана да се припреми. Месец је прошао и отац је позвао сина. На своје изненађење видео је да се младић приметно изменио: лице му је било мршаво и исушено, а цело тело је изгледало као да је било подвргнуто патњама.

 „Како се догодила таква промена са тобом, сине мој?“, упитао је отац.

 „Мој оче и господару,“ одговорио је син, „како сам могао да се не променим, када ме је сваки дан који је пролазио приближавао смрти?“

 „Добро сине мој,“ приметио је краљ, „пошто си се очигледно призвао разуму, опростићу ти. Међутим, мораш одржати то будно стање душе до краја свог живота.“

 „Оче“, одговорио је син, „то је немогуће. Како ћу се супротставити безбројним завођењима и искушењима?“

 Тада је краљ заповедио да се донесе суд, пун уља, и рекао је сину: „Узми овај суд и носи га по улицама града. Пратиће те два војника са оштрим мачевима. Ако проспеш макар и кап уља, одсећи ће ти главу“.

 Када су се вратили у замак, краљ је упитао: „Сине мој, шта си видео док си ходао кроз град?“

 „Ништа“, одговорио је син.

 „Како то мислиш „Ништа“?“, питао је краљ, „данас је празник, мора да си видео тезге са свим врстама тричарија, много кочија, људе, животиње...“

 „Нисам видео ништа од тога“, рекао је син. „Сва моја пажња је била окренута ка уљу у суду. Плашио сам се да проспем макар и кап и тако изгубим живот“.

 „Управо тако, сине мој“, рекао је краљ. „Чувај ову поуку у уму до краја живота. Буди будан над својом душом, као што си данас био над уљем у суду. Окрени своје мисли од онога што ће ускоро проћи, и држи их на ономе што је вечно. Нећеш бити праћен наоружаним војницима, већ смрћу, којој смо ближи сваки дан. Буди веома пажљив у чувању душе од свих погубних искушења.“

Син је послушао оца и живео је срећан.

Нема коментара:

Постави коментар