31. август 2015.

Од уметности до монаштва - отац Иларион

"Неко ко трага за истинском слободом и Љубављу, дубоко верујем и исповедам да мора да стигне до Бога."

Овако данас говори отац Иларион, игуман манастира Драганац на Косову и Метохији. На овај пут одлучио се у тренуцима када су сви то најмање очекивали, када је његов световни живот достизао свој врхунац. Перспективни глумац осваја две филмске награде, његов бенд "Канда, Коџа и Небојша" издаје први албум, сви предуслови за успешну каријеру се ређају, а он одлучује да остави све и посвети живот Богу. На овај начин шокирао је и културну јавност, али и велики број својих пријатеља, јер је последње што се у тим тешким годинама очекивало од човека који је прокрчио пут ка успеху да се из тога повуче.
Растко Лупуловић замонашио се 1996. године, у Високим Дечанима, у својој 22. години. Оно што је кроз уметност тражио, нашао је приликом своје прве посете Високим Дечанима, која је касније и одредила његов животни пут.

"Ми смо се сабрали да заједно нешто урадимо, али тај неки порив сам ја почео да задовољавам тек у Цркви, јер Црква је заједница, Црква нас сабира у једно и труди се да нас у Љубави одржава. И заправо сам ја тек у Цркви схватио чему сам тежио и кроз рок бенд и кроз уметност."

Тако је отац Иларион испунио, а не прекинуо, своју уметничку каријеру. Својим монашењем и посвећивањем себе Богу, он је сав свој таленат предао у службу Оном од кога је тај таленат и добио. Оставивши људе са световним погледом на живот у чуду, он је одбацио све оно што му је тај таленат доносио зарад највећег богатства - духовног мира. Тај мир и слободу он је данас пронашао тамо где су они најскупљи, на Космету. Већ низ година, отац Иларион је игуман манастира Драганац. Овај манастир је задужбина светог кнеза Лазара, посвећена његовој ћерки Драгани, по којој носи име. Током историје је више пута рушен и напуштан, а последњи пут је обновљен 1997. године. Отац Иларион се данас бави иконописом и појањем. 

"Никада нисам зажалио или се покајао што сам постао монах. Напротив, често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут, јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве слободе, зато Бог и не може ни на шта да нас присили, нити било ко може да нас присили на Љубав.

Љубав и слобода је нешто за чиме сам ја кренуо."

Нема коментара:

Постави коментар