Пређи на главни садржај

Нихилизам - дух времена

Шта је нихилизам, против кога се толико боримо? Ако је то само један у низу философских праваца који има свог оснивача, следбенике и који ће после неког времена пасти у сенку неког другог правца, зашто му придајемо толико пажње? Или је можда нешто више од тога? Можда Ниче заправо није оснивач философског правца, већ пророк пропасти овог света...

Нису опасност по овај свет они људи који су проучили Ничеови философију и који себе називају његовим следбеницима. Да су такви људи једини нихилисти, ова философија би била занемарљива. Нихилизам је, нажалост, много распрострањенији, и то код људи који себе никад не би назвали нихилистима. Ипак, они то јесу...

Нихилизам је заправо много више од философског правца. Он је начин размишљања, начин живљења, он је постао - дух времена! Времена у коме су убијене све вредности. Времена у коме више нема Истине, Правде, Слободе, где је све на продају. Времена где више нема Бога. Убили сте Бога - поручује Ниче, а људи модерног доба то потврђују.

Како то потврђују? Где су ти нихилисти? Свуда око нас! То су сви они људи којима је убијена вера у било какву вишу вредност, у виши смисао било чега. Они који на ствари гледају ''приземно'' (они воле да кажу ''реално''), људи који једноставно више не верују у виши смисао било чега на овом свету. Такав свет убио је Љубав и Искреност, све је постало лаж, трговина, прорачун... И такав свет утапа људе у себе. Старији убеђују младе да је све у новцу, да је ово дивљи свет борбе за опстанак, тактике и преживљавања, да су врлине само знаци слабости, или начин да се направи превара. Нико више ни не верује да било ко искрено чини добро. И вера у Бога свела се на разматрање о томе колико пара узима Црква. Све се гледа по мерилима овог света, нема ничег изнад!

Погледајте мало боље, у празне и сумњичаве погледе, у забринутост, депресију, апатију... Нико више не верује! Или играш по правилима овог света, или си лудак! Нема трећег.

Да ли су нихилисти у праву?

Када погледамо овакав свет- пљачке, убиства, лицемерје, корупцију, па када погледамо само у свој живот- колико превара, издаја, патње, немогуће је а да се бар једном не замислимо да ли су онда сви ти ''нихилисти'' у праву? Изгледа да заиста свет тако функционише, да стварно нема Љубави, и да је све интерес.

А није! Постоје људи који стално то доказују. Међу свом том сивим масом, гомилом људи задојених идејом материјализма, који нехајно грабе, лажу и газе једни преко других, покушајте да нађете један искрен поглед, неког ко се искрено бори, искрено верује, искрено воли људе. Довољна је једна таква особа која ће вам вратити веру.

Ако је не нађете у својој околини, погледајте у прошлост. Погледајте у своје претке који су храбро и пожртвовано давали своје животе за нас. Погледајте у сву ту жртву поднесену зарад Истине и Слободе! Њима је заиста било "боље изгубити главу, него своју огријешити душу". Њима је Отаџбина била испред живота, па нису жалили да га за њу положе. Њима је Црква била испред материјалног богатства, па су га и остављали градећи храмове у које ми данас одлазимо. Зато су све своје победе и извојевали уз "с вером у Бога" на својим барјацима.

Погледајте и све мученике наше Цркве, који су подносили најтеже подвиге, патње и страдања. На крају, погледајте Христа, у чијој жртви видимо смисао сваке наше жртве, у чијем се лику види смисао свих земаљских ствари, свих наших живота. Када доживите и најтеже разочарење у овом свету, сетите се Христа, сетите се његове жртве и његове Љубави.

Анти-нихилистичка борба

Како се онда борити против нихилизма? Која је побуна права? Потребна нам је једина истинска побуна, Хришћанска побуна! Побуна која није од овог света, побуна којом ћемо показати да Истина постоји, и да Љубав постоји. Када у њу проникнемо, врло лако ћемо поразити нихилизам!

Поразићемо га када покажемо несебичну љубав према својој околини;

Поразићемо га када нам брига о души буде преча од бриге о новцу;

Поразићемо га вредно радећи уместо да поткрадамо;

Поразићемо га када докажемо да нам је стало до нечије душе, а не само до тела;

Поразићемо га искреношћу, храброшћу, вером!

Борба траје непрестано и свакога тренутка у свакој ситуацији,
уколико нисте, можете кренути у њу!

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.