Можда Платон?
Али он се, управо због свог дубоког познавања сопствених несавршености и мана преобразио у стрелу жеђи за световима изнад, светом вечних идеја и идеала. То значи да он није савршен и потпун човек.
Можда је Буда савршен?
Али Буда је, прогањан монструозним и немилосрдним осећањима људске несавршености све своје жеље за савршенством људског бића пренео на онострани свет – у свет апатије и безосећајности, односно у нирвану. Дакле, он није ни савршен и потпун човек.
Можда Мојсије?
Па ипак, чак је и Мојсије прогоњен ужасним несрећама свог народа и сопственом слабошћу наставио да тражи помоћ с неба. Заиста, горчина његовог човештва је заслађена пророчким визијама о будућем доласку Месије и Спаситеља. То значи да он такође није савршен и потпун човек.
Можда Мухамед?
Али Мухамед, мучен својим крволочним Хадом и својим чулним рајем трчи овом планетом остварујући кроз ватру и гвожђе своје пророчке снове, газећи са фанатичним одушевљењем лешеве „неверника“. Дакле, ни он није ни савршен ни потпун човек.
Можда Кант?
Али Кант је, такође измучен несавршеношћу и недовршеношћу људског бића, пренео све што је људско из уских оквира рационалистичког одлучивања и сместио у понор метарационалистичког „Das Ding and Sich“ остављајући се на милост непредвиђеног, непознатог и страшног. Дакле, он није ни савршен ни потпун човек.
Можда Шекспир?
Он је, међутим, у својој неутаживој жеђи за савршеним и потпуним живео најнесавршенијим и непотпуним животом неподношљиве трагедије. Он је водио човека у горње светове, али га је оставио на путу задивљеног и запрепашћеног. Сходно томе, он није савршен и потпун човек.
Можда Гете?
Живећи, међутим, драму људског бића у свој ширини и дубини са Мефистофелом стављеним у примарну улогу, Гете је својим предсмртним покличем „Licht mehr Licht“ јасно показао колико је несрећан био његов одлазак са овог света у свет иза. Дакле, ни тај није био савршен и потпун човек.
Можда Толстој?
Ипак, у својој непрекидној и непопустљивој борби са несавршеношћу и недовршеношћу дошао је до таквог духовног немира да је мало пре смрти, у неподношљивој душевној агонији, побегао из куће са циљем да побегне од себе, од тужних несавршености и свог трагично непотпуног бића. Дакле, он није савршен и потпун човек.
Можда Ниче?
Али, кроз вулкански осећај трагичне несавршености и неподношљиве недовршености људског бића у свим димензијама и стварностима овога света, као и кроз своју необуздану чежњу за вишим и савршенијим човеком, Ниче је полудео! Дакле, Ниче није савршен и потпун човек.
И тако до последњег човека: једна жалосна парада несавршених и непотпуних људи.
Ипак, усред њих стоји Онај који је имао пуноћу тајне, чудесни Богочовек: на божански начин савршен и људски стваран.
Његова људска доброта је божански савршена и потпуна; тако и Његова праведност и Његова милост и Његово саосећање и Његова бесмртност и Његова вечност и Његова лепота: све је то људски стварно, али и божански савршено и потпуно.
Ништа није чудесно, јер је Он све људско преобразио у божанско; Он је све довршио и усавршио божанским.
Једном речју, цео човек у Њему је божански савршен и божански довршен.
Ава Јустин Ћелијски
Коментари
Постави коментар