Пређи на главни садржај

За светом или за Христом

Свет се темељи на лажи. Отац овога света је онај који први у себи зачео лаж, и који својим болесним, трулежним и мртвим семеном оплођује све оне који се одвајају од истине. А истина је у Цркви.

Црква је стуб и тврђава истине. Огњени стуб и тврђава опасана и сазидана од огња. Духовног и благодатног огња. И ми се у њему налазимо. И сва наша лаж, све наше прелести, све наше обмане, слободно баците у овај огањ, немојте да се стидите, немојте да се плашите, немојте да се двоумите. Слободно, сву своју лаж баците, предајте овом огњу. И ослободимо се и живимо у истини, потпуној истини, апсолутној истини.

Јер је моћна као тврђава коју је Господ сазидао на Себи. Не на песку и не на људској жртви, на људској крви, него на Својој крви! На крви Богочовека Исуса Христа. На крви Сина Очевог. А оно што је сазидано на крви Очевога Сина, Отац чува и Дух Свети покрива. И сваког оног који прилази и свој живот зида на том камену, хранећи се са тог чокота, примајући животворне и вечно живе сокове, укључује се у тај вечни и бесмртни крвоток Богочовенаског тела, то јест Цркве православне, и бива вечно жив.

И сведочи да је она понуда коју нам свет нуди лажна понуда. То што су је многи прихватили, и што на изборима у демократским системима највећи број гласа за лаж, то не значи да је лаж постала истина. Јер никад то није био нити може бити критеријум истине.

Истина је у Тројици. Не у три милиона. И у три милијарде живих лешева, синова ђавољих. Истина је у Тројици. У Оцу, у Његовом Јединородном и ради нас оваплоћеном Сину, и у моћном Животворном Духу Светоме. И у свима онима који се Животворној Тројици поклањају. Не било како и не на било којем месту, него у Цркви Живој, у Цркви Апостолској, у Цркви Христовој и Цркви Православној. И у њој не било како, него онако како је Отац благоизволио, како нас је Син научио и како нас је Дух Свети укрепио.

А како то бива, браћо и сестре? Кроз литургију. Јер син Царства, он зна важност недеље. И зна узвишеност Божанствене литургије. И као такав не може да допусти себи да буде одсутан. Да изађе из те тврђаве, из тог огњеног стуба истине.


Јеромонах Рафаило Бољевић

Транскрипт беседе у манастиру Подмаине

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.