Пређи на главни садржај

Рокери су у Ковиљ долазили и у пет ујутру

И љубав према уметности – филмовима и музици, пре свега рокенролу, као и велика унутрашња топлина и незлобивост, упечатљиве су особине новог патријарха, прича нам новинар Александар Гајшек који је био сведок да су рокери код Порфирија у Ковиљ стизали и у пет ујутру.

Наш саговорник напомиње да је често са патријархом, осим теолошких, водио и разговоре о уметности и култури. Као човек који има искрену потребу за уметношћу, не треба се зачудити ако патријарха Порфирија будемо видели на позоришним или биоскопским представама, додаје Гајшек.

Рокенрол и филмови, позориште и вера

Упечатљив део дружења са патријархом било је и гледање уметничких филмова, било у манастиру Ковиљ или у Загребу, где је било претходно патријархово седиште као митрополита загребачко-љубљанског.

Гајшек напомиње да је и музика једна од љубави српског патријарха.

„Већ је свима јасно и препознатљиво колико су рокери били везани и стекли дубоке пријатељске и духовне везе са патријархом Порфиријем јер су управо осетили ту његову ширину. Један број људи у цркви склон је да окарактерише рокенрол и џез као нешто што је страно хришћанству. Ја се, као и патријарх Порфирије са тиме не слажем; то је рокенрол миље осетио. Често су  рокери долазили и на литургије, није им било тешко да устану у три, четири ујутру како би били у Ковиљу и да око пет, шест сати присуствују литургијама“, каже Гајшек.

Никада нисам Порфирија видео ни гневног, нити спремног да осуди било шта што смо ми „обични смртници“ спремни, наводи наш саговорник говорећи и новом српском верском поглавару.

„Он је прави Христов апостол, апостол љубави која нема у себи ништа од срџбеног или борбеног. На разним местима понављао је речи апостола Павла „када сам слаб, онда сам јак“ – да када смо слаби, али са Богом, добијамо то што нам је потребно. Човек изузетне ширине, великог образовања, високе културе.“, каже Гајшек о новом патријарху.

Наследник катедре Владете Јеротића

Гајшек се први пут срео са патријархом деведесетих година, када је радио на документарном филму о православном монашењу; тада је интервјуисао патријарха о теолошком погледу на монашки живот. Нешто касније, почео је да одлази у манастир Ковиљ, где је нови српски патријарх био игуман.

Касније, господин Порфирије је, уз академика Владету Јеротића, био један од најчешћих и најдражих гостију емисије „Агапе“, коју је Гајшек водио.

„Било је јако занимљиво слушати када у дијалогу имате психолога и психотерапеута и једног теолога, који је, рекао бих, такође психолог и психотерапеут у пракси. Он има изузетно знање из тих наука. Када је Владета Јеротић основао предмет који се зове пастирска психологија, први студент који је изашао да полаже испит био је Порфирије Перић и добио је деветку. Касније је Порфирије на том предмету наследио професора Јеротића, када је он отишао у пензију“, каже Гајшек.

Извор: rs.sputniknews.com

Животопис Његове Светости: https://bit.ly/2McFWwC


*Оно што ми можемо додати у прилог манастиру Ковиљу, је да од када је Порфирије дошао за игумана 1990. године, Ковиљ је временом постао трећи најбројнији српски манастир. Нећемо претеривати ако Ковиљ назовемо и „српском Платином“ (коју су Американци називали „рокенрол лечилиштем“) јер је управо Ковиљ са својом Земљом живих (терапијским центром за одвикавање од болести зависности), и монашком братијом која је у великом броју у младости припадала рокенрол миљеу, била пријатељски пружена рука свим оним рокенрол боготражитељима и уметницима који можда на другим местима не би наишли на тако добар пријем. Томе лично можемо посведочити и ми грешни из Смрт Свету, који са Светоархангелском братијом негујемо најбратскији однос. 

На много лета Свјатјејшему патријарху!

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.