Пређи на главни садржај

Од манекена до монаха

Лаша Бордзикули (груз. ლაშა ბორძიკული), успешни модел и некадашњи „мистер Грузије“, у јеку своје каријере одлучује да писту замену монашком келијом, добивши монашко име Бери Дионисије по Дионисију Ареопагиту.

Успешну каријеру требао је да настави у Мадриду. Ипак, после рада у Америци и Канади, бива киднапован и одведен у Грчку у својој 20. години. О. Дионисије касније је говорио да то није била случајност, јер га је управо грчка земља довела у наручје Господа. О свом путу у монаштво говори да је мода била две године у његовом животу, док је остатак живота провео управо трагајући за овом стазом. Замонашио се у 21. години у једном од грчких манастира.

Била је то права сензација за кориснике друштвених мрежа, изненађених одлуком популарног модела. Ипак, његова одлука била је сензација за оне који га нису познавали од детињства. Лаша је прислуживао при олтару Католикоса-Патријарха Илије II, при саборном храму Самеба (Пресвете Тројице) у Грузији. Данас, у својој 26. години, игуман је манастира у Норвешкој.

О свом путу рекао је: „Пре извесног времена у мом живот све се променило. Осетио сам да свет има истинску цену и срећу која може постати вечна само ако се крене правим путем. Дуго сам своју одлуку скривао, избегававши могућност да постанем центар пажње јавности. Примио сам постриг у једном од грчких манастира одлучивши да остатак свог живота посветим Господу.“

„Светлост Истинита обасјава сваког човека који долази на свет.“ (Јн 1, 9)

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.