Пређи на главни садржај

У одбрану и славу једне боје

У времену свеопштег етикетирања, у коме верници Ђавола своје противнике означавају као Ђаволе, украдена је из наше свакодневнице, наших снова и традиције и једна боја. Отмица, највећа после отмице Сабињанки, а сигурно много значајнија од ње, јер кроз њу нам краду нови варвари Европе и наш вид, наша чула, спремност на аскезу и жртву. Све нове и нове забране уједињеног бесмисла "Европске заједнице" полако задиру све дубље у нашу интиму, одређујући нам  јеловник, музику, лектиру, моду, жеље… једном речју, стварају од нас добро камуфлиране роботе без своје личности и без своје заједнице. У овим инкубаторима нових подљуди једног хипнотичког поретка нема места низашта заиста усправно и херојско, низакакво самоодрицање, а нарочито не ако је реч о повратку Традицији. Украли су нам црну боју, боју монашких униформи ратника Христове вере, боју соколових крила, боју туге мајчине и суза младих удовица, боју победе над самим собом и самурајске спремности косовских витезова на победу до смрти. То је боја наших застава и наше црнине, оно тамно дрво наших војничких крстова, боја неба која нас опомиње, боја добровољачких униформи младих српских хајдука и комита – царица свих боја, она једина, која уз златну, казује нама смртницима тајне поруке Небеса. Црна је боја одрицања слабости и васкрсења оног најбољег у нама у победи над нацереним карневалима и шаренилом наше цивилизације. Она је боја песничке инспирације, боја тамних вода и сумрака, боја баршуна и покрова, боја земље и угашеног пламена. Јер, само у тамним сумрацима усамљености срце проговара језиком молитве, под тамним корицама Светог писма крију се Христове речи, у утроби тамних пећина и даљинама непознате ноћи крије се искушење које штитоношу претвара у витеза, дете у мушкарца и роба у ратника. Црна једра античке драме казују поруке живота и смрти, црно крило гавраново исповеда мајчиној тузи судбину њених витешких синова, црна је утроба земље, а и сва мудрост Европе је црне боје мастила, којом се пред непријатељском белином празног пергамента и папира исписује смисао, логос, тајна, вечност… И зато, не допустите да нам отму црну боју, јединствени симбол који нас упозорава на нашу смртност и тиме води ка златној средини светлости васкрсења у Христу; одбраните је својим презривим осмехом и надмоћним ћутањем над мртвачком буком клеветника. Не допустите да нам је они узму, фарбајући њом своје Ђаволе, своје униформе и своју вечну ноћ без усамљених звезда и без Бога. Не допустите модерној уметности, сатанистима и даркерима, хеви-метал верницима, келнерима и чиновницима, обезбоженим војскама и произвођачима холивудског страха да нам обесвете ову боју, која је од Бога, као и ми, и која је лепа као Бог, као "очи чорније" и херојска смрт. Угасите шаренило своје нискости отменом тамом врлине. Црном усамљеношћу витеза традиције, с оне стране дуге, против лажне црнине, лажних суза, лажне несреће и несреће лажи, против отмичара боја и осмеха, против Ђавола.

И зато –  Живела смрт, која је васкрсење
И доле са животом који је вечна смрт!

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.