22. јул 2016.

Да ли су хришћани мазохисти?

Из угла нехришћана, хришћанска благодарност и смирење пред искушењем, прижељкивање подвига, и религија која проповеда страдање, изгледа као чист мазохизам. Ко уопште воли да страда? Зашто је за хришћане страдање важно?

Бити хришћанин својим животом, а не само именом, значи непрестано побуђивати себе на остварење јеванђелских заповести. Испунити не оно што жели моја грешна мисао и похота, него делати оно што Господ очекује од мене. Идући путем страдања - уским, трновитим, тешким, путем самога Христа, идемо путем благодатним и спасоносним који води у живот вечни. Идући таквим путем човек чврсто и неполебљиво ојачава своју веру, која га обавезује и упућује на правилни хришћански живот.

Неће сваки који ми говори говори Господе, Господе ући у Царство Небеско, него онај који твори вољу Оца мојега који је на небесима (Мт. 7,21). Ове речи Спаситељеве сведоче да никакве духовне користи човеку неће донети само читање о спасењу, него тек онда када почне да се труди, духовно подвизава и бори против свега што му по природи није својствено.

Хришћански подвиг је благодатна хармонија душе и тела, која целокупну човекову личност и разум и осећања усмерава на угађање Богу.  Бити духовно трезвен, будан, спреман на добро и увек спреман супротставити се злу. И хришћанин у жељи да сачува своју душу у чистоти и праведности дужан је да радосно устаје на подвиг поста, молитве, смирења, покајања, праштања и сваке друге жртве.

Сам Господ сведочи да је тајна подвига заиста спасоносна и делотворна за свакога који му приступа с надом и вером на живот вечни. И сваки, који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. (Мт. 19,29) Из Спаситељевих речи постаје нам потпуно јасно да сваки напор учињен у славу Божију бива стоструко награђен. Али оно што доноси највише радости и утехе јесте његово обећање о наслеђивању вечнога живота. Ту се открива неизрецива љубав и милосрђе Божије, даје нам се залог и обећање о награди, која нас охрабрује и чини смелијим на још усрднији подвижнички живот. Овде свака тешкоћа и сложност подвига губи на својој снази, јер нема ничега већег и узвишенијег од угађања самоме Богу, принети на његов жртвеник барем једну лепоту која отвара огромну ризницу Божијега милосрђа.

Свети оци су у својим делима до детаља објаснили сву мудрост и благост духовнога живљења. Они нас несебично саветују да непрестани рад над собом, ради духовнога свршенства доноси радост небеску. Ако будеш радио над самим собом и чистио своје срце од страсти, тада ће све у твоме животу постати јасније и разумљивије, поучавају нас они. Сваки духовни подвиг и свака хришћанска врлина сведоче о нашој љубави према Богу и жељи да се достигне спасење. Због свега тога хришћански подвиг јесте догађај радости кроз који човек сведочи о величини своје вере и спремности да се искрено служи Господу.

Свештеник Миладин Митровић

Извор:  pravoslavie.ru

Нема коментара:

Постави коментар