30. август 2014.

Зоран Костић Цане у емисији Агапе

Делови разговора из емисије "Агапе" у којој је гостовао рок музичар Зоран Костић Цане, певач групе Партибрејкерс.

"Људи стално мисле да то, Црква, Литрургија, то је сад нешто мрачно... Није.  Доћи, поделити радост своје свесности са неким људима који исто тако осећају, људима који су исти као ти у том духовном опредељењу...

Не  могу то некоме да објасним, мора сам да осети. И кад причамо о Богу и сл, ја ћу да грешим све време, јер моје речи неће моћи да објасне моја осећања која имам. Осећање тоталног поништавања мојих мисли, јер Литургија је борба са мислима, стално ти нешто смета, неко шушка, сметаш сам себи, пролазе ти глупости кроз главу... А онда кажеш: ''еј, полако''',  у том тренутку, само дође из Литургије делић неке речи, који ти помогне. Јер то су искушења, а ми смо људи од иловаче, у коју се враћамо.

Људи не могу да се смире, стално су у неком покрету, мењају места, да их сопствена истина не би ухватила на делу. А истина стоји и чека да се ти смириш, јер ти си увек њен. Можеш ти да се обмањујеш, и да се дружиш са лажима, али истина те чека.

Живимо у стварности која у нама буди кварност. Бога нико није видео. Па нормално, ниси видео ни до, ре, ми, фа, сол, ла, си, до, али си осетио. Бог се не гледа, нико га није видео. Али се може осетити, можеш да га видиш својом душом.

Живот је исувише кратак. Драгоцен је јер га мало има. Кад о томе размишљамо, добијемо ту вредност, тог времена, које нам је дато. Бог узима најбоље, да се не би кварили, да би могли тамо горе да сведоче. А лоше оставља на земљи да би се поправили. Да би укапирали да су се поправили не својом заслугом, него заслугом Небеса. Рок кајања је неограничен. Човек је кварљива роба. Свештеничка одежда не чини свештеника. Свако би требало да гледа своја посла и ради оно најбоље, оно што мисли да јесте."

Цела емисија

Нема коментара:

Постави коментар