„Истински уметник увек служи бесмртности трудећи се да бесмртним учини свет и човека у свету. Уметник који не покуша да достигне Апсолут, Истину, може бити само слуга оном пролазном времену.“
– Андреј Тарковски
Боготражитељски филм „Сталкер“ тј. целокупан опус Андреја Тарковског коме смо посветили засебан текст, је неизоставан део наше листе. „Тешко је говорити о овом филму, јер заиста улазак у Зону доноси свакоме сусрет са самим собом, кроз ликове Сталкера, песника и научника.“
Трејлер: https://www.youtube.com/watch?v=xB7jVTut3-g
„Исцељење“ (трејлер) је први православни играни филм у Срба, редитеља Ивана Јовића. Прича прати (не)извидане ратне ране и покајање једнога монаха, у којој први пут у домаћој кинематографији видимо православну духовност приказану на прави начин, а да је она главна а не споредна тема. Зато наглашавамо да је ово први православни играни филм снимљен код нас. Филм нас не позива да само квалитетно утрошимо својих 90 минута, већ нас кроз главног лика упућује на сопствено исцељење.
Од истог редитеља, негде пред премијеру „Исцељења“ изашао је и краткометражни играни филм „Виноградар“ који прати подвизавање двојице монаха. Надамо се да је ово тек почетак српске православне хришћанске кинематографије, и да ће ово бити подстрек и позив и свим другим уметницима.
За разлику од других мање (духовно) успешних холивудских екранизација везаних за библијску историју, Бен Хур из 2016. снимљен по новели из 1880. је изванредна прича о праштању, човекољубу, јунаштву. Радња прати живот јеврејског принца Јуде Бен Хура и његовог усвојеног брата Месале, по пореклу Римљанина, које раздваја наводна издаја и прераста у обострану мржњу и порив за осветом. Ово је један од ретких филмова у којима се Христос појављује као споредан лик, те можемо видети како би из наше перспективе изгледало срести Месију да смо живели у Јерусалиму I века.
Цео филм: https://www.youtube.com/watch?v=WL5VNL0Gyk0
Трејлер: https://youtu.be/KcgnbVlQ7Tc
ЦРНА ГОРА: ПОДЕЉЕНА ЗЕМЉА (2021)
Цео филм: https://youtu.be/Kxw7uhukgUA
ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА (2021)
Оно што пак на мене оставља најјачи утисак јесте доза православне духовности у филму, без које, сложићемо се, технички је могла да се исприча прича о Јасеновцу. Сâм филм почиње тиме што у колони дечак објашњава да из нашег крста исходи и наше страдање. Јер у чему би се суштински разликовао народ који заједно на једном простору живи већ вековима? Можемо ли а не споменути тренутак када дављеник, натприродно препливавши Саву, прво проверава да ли је дрвени крстић остао уз њега, и да том истом крсту благодари своје спасење. А ни крст није остао „нем“ на снимању: „Постоји сцена кад усташком заповеднику предајемо ствари које смо нашли код лешева, а ја међу лешевима пронађем дрвени крст. Сцена је требало да се одвија тако да ја њему дам крст, а он га баци на мене и онда рез. Међутим, кад је колега то урадио, крст се залепио за моје груди. Само сам се окренуо и ставио га у џеп. Kрст је касније проиграо кроз читав филм. Није то било у сценарију, него је ваљда нека виша сила.“ (Златан Видовић, тумачи Дариног оца)
У филму се појављује и Свети старац Вукашин са чувеним речима: „само ти сине ради свој посао“, са нешто умеренијом и мање бруталном судбином (што је генерални утисак целог остварења). Ако изузмемо духовну димензију филма, можда највећи утисак оставља сцена у којој Хрватица спашава српско дете из логорашке колоне. Припаднике народа који су нам починили таква зверства ипак не изједначавамо, напротив, показујемо да злочинци имају своја имена а не национални префикс. Има ли игде таквог примера? Таквом опросту не може да вас научи ниједна друга религија нити философија, до саме Љубави, Господа нашег Исуса Христа! На послетку, филм завршава стиховима Јеванђеља по Луки („Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.“ Лк 20, 38) и говори о дубокој и духовној свести њених стваралаца. И зато им се дубоко поклањамо!
Нека би нас овај филм натерао да се замислимо колико заправо знамо о Јасеновцу, шта за нас представљају усташки логори и где је граница нашег заборава... У дубокој нади и жељи да ће овај филм трасирати пут подизању споменика и отварању музеја по угледу на оне којима су Јевреји запамтили своје мученике. И да Јасеновац коначно постане место масовнијег српског ходочашћа. Све друго било би заборав.
Трејлер: https://youtu.be/7RDs2Vuw_AQ
ОЛУЈА (2023)
Коментари
Постави коментар