СМРТ СВЕТУ – Последња истинска побуна

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.

"Читаве генерације проводе животе на пословима које мрзе, само да би купили ствари које им заиста нису потребне." Борилачки клуб – Чак Поланик

У временима пре раскола, британска острва дала су Цркви много великих мученика и подвижника. О некима од њих писали смо у тексту посвећеном великом ирском подвижнику Светом Патрику, али још један од оних који су се истакли мучеништвом за Христа у вековима гоњења Цркве, а чије је житије мало познато на овим просторима је Свети Албан. Његова однос према прогонитељима и сама мученичка смрт најбољи су показатељ како се један Хришћанин бори против непријатеља Цркве и како Истина на крају увек засија и обасја оне који то желе. Ово је његово житије, које је у књизи ''Црквена историја народа Англа'' записао свети Беда, још један велики енглески светитељ чија дела тек почињу да се преводе на Истоку, а која нам много говоре о Цркви на Острву пре раскола.

Свакодневница Она је – чврста непробудност. Вечна брига. Тешка чама. Непрестана бука, повремено прекинута следећом недаћом. И рђаво расположење! А понедељак је – пралик баналности. Да, у том случају ствар са животом стоји рђаво! Али, не треба бацати кривицу за то на ''живот''. Теби недостаје вештина живљења; било би глупо очекивати да ће ти живот организовати свечане пријеме. Зато твори сам, и преображавај се, иначе ће те свакодневница савладати. А у животу нема веће срамоте него бити побеђен – и то не од великана, не од најсилнијег непријатеља, не од болести, већ од свакодневичног постојања. Дакле – живети је вештина!

"Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско." (Мт. 18, 2-4) Деца и светост су веома блиски. Невиност, поштење, искреност и чистота срца, који су нормални атрибути детињства, такође су и основни квалитети светих, било којих година.

Постоји мишљење међу одређеним православним верницима, али и неким духовницима, да је погрешно или беспотребно молити се за оне који свесно живе грешним животом. Наше је, како кажу, да онима који греше скренемо пажњу на последице греха, упутимо их на Јеванђеље, и ту наша делатност престаје. Главни аргумент онима који то тврде је то да Бог ништа не жели на силу, па ни људско спасење. Ако је неко решио да пропадне, ми то нашим молитвама не можемо да исправимо против његове воље, већ ћемо само бригом за њега погоршати своје стање. Овакво мишљење је погрешно и потпуно нехришћанско. Са хришћанске тачке гледишта, постоји више разлога зашто је, не само исправно, него и преко потребно молити се за ближње који су потпали под грех и кренули погрешним путем. 

Лаша Бордзикули (груз. ლაშა ბორძიკული ), успешни модел и некадашњи „мистер Грузије“, у јеку своје каријере одлучује да писту замену монашком келијом, добивши монашко име Бери Дионисије по Дионисију Ареопагиту.