21. јул 2017.

Психички проблеми и искушења савременог човека

Већ неко време, забринут ониме што видим око себе, планирао сам да преточим своја размишљања о негативној енергији, прекомерној бризи, депресији, која нигде не воде и неретко се завршавају самоубиством. Јучерашње самоубиство, Честера Бенингтона, вокала Линкин Парка јесте упозорење пре свега младима, да не поклекну и не изаберу "шири пут". 

Данашњи човек грца у психичким болестима, туги, очајању, меланхолији, а да не размишља да узрок проблема лежи у њему самом. Где год да се окренемо људи кукају, очајавају, као да ће тиме решити проблем, или као да је само њима тешко. 
"Јао знаш шта ми се десило"; "зашто увек ја"; "ником није као мени"...
А када се сусретне са реалним проблемом, који је далеко тежи од његовог (довољно је да погледамо само неку од емисија Квадратуре круга), човек схвата да излизана флоскула "да је здравља" коју је толико пута чуо, јесте вечна истина. 
"Прави вјерник не смије пасти у очајање и малодушност."                    Меша Селимовић


Наравно, не говорим да треба да будемо апатични хедонисти, што је такође данашњи проблем човечанства. Постоје оправдане бриге, нпр. за ближњег свог, али не себи да стварамо стрес до граница пуцања за све што нам се деси - неко нам се ружно обратио, нису изашли резултати испита, касни плата пар дана, нисмо постигли жељени циљ. Човек сталним жаљењем на свој живот или бригом и стресом не излази из зачараног круга, стално је мрзовољан, малодушан и стално му је лоше. Неке ствари стресом и нервозом не можемо променити, нити убрзати. Медицина каже да стрес тако јако утиче на човеков организам да долази до труљења зуба! 
Верујући човек заборавио је на поуздање у Бога. Да кажемо Слава Богу за све што нас снађе. Знам, рећићете тешко је. Али где нас константна негативна енергија води? 
Постали смо пријемници и емитери црних вести. Хипнотисани дневником, људи најчешће разговоре започињу овако: да ли си видео оно убиство?
Оног зликовца пустили на слободу. 
Како краду ови у фотељама.
Кратко одговарам: не занима ме. 
-А шта тебе па занима?
По речима Слободана Стојановића из збирке прича "Нешто лепо" продају се само ружне и негативне ствари: „Постоји оно чувено новинарско правило о томе шта је занимљиво. Каже се: није никаква вест да је пас ујео човека, него би била кад би човек ујео пса. У сваком случају – неко некога мора да уједе. Дабоме, каква би вест била да је човек помиловао псетанце које му се врзмало око ногу? Никаква!“ 
Када устанемо ујутру, уместо да кренемо да се напајамо са емитера смрти, "свађајући се са телевизором" на сваку лошу вест, нервирајући се због временске прогнозе, овога или онога, напајајмо се са Источника живота, почевши дан молитвом.
Пробајте, немате шта да изгубите.

Отишао је још један боготражитељ. Честер је
био кум Корнеловог сина, крштеног у Православној цркви.
О несрећно преминулом брату Честеру треба рећи да иако није био изричито религиозан, трагао је за Истином. На том путу није успео да се одупре. Услед губитка свога пријатеља Криса Корнела (који се убио 17. маја), траума које је носио из детињства јер га је као дечака злостављао старији мушкарац, у недостатку духовности и унутарњег мира посеже за лажним утешитељима који га воде у сигурну смрт - алкохолизму, наркотицима, лековима... Веома тешко је поднео смрт свог пријатеља да се обесио на његов рођендан.

Интересантно за Линкин Парк, је да је албум Метеора, по многим критичарима један од највећих алтернативних албума у историји, добио је име након турнеје бенда по Грчкој под називом Meteora rock formation. Након што су видели манастире, бенд је био инспирисан начином како су изграђени, скоро пркосећи гравитацији. Честер је говорио о Метеорима: Има вибрацију не од овога света, заиста сјајну енергију, и желео сам да имам албум који се води том енергијом.

Из речи епископа Јована који за вокала Joy Divisiona (такође извршио самоубиство) каже: "узевши судбину таквог (западног) свијета на себе, не вјерујем да је Иан Кртис имао другог излаза осим онога што је тамо тај свијет уствари сам себи чинио. Уништава сам себе. Тако је и он сам себе уништио." видимо да је тежак терет свих оних који у таквом свету трагају за Истином.

Зато се надајмо и помолимо да ће Бог имати милости. 

Смрт оваквих боготражитеља за које се ретко и знало да су крочили у Православље, јесте опомена да будемо истрајни, и да се чувамо, јер нечастиви никада не спава и вреба свој плен.

Терапија, како отац Арсеније (Јовановић) каже да Православље треба да буде врхунска психотерапија, је да смирујемо (љубимо) сами себе и једни друге, да у миру прихватамо недаће овога света, и да не посегнемо за лажним утешитељима, који нас воде у широк пут. 
Широк је и простран пут који води у уништење и много је оних који њиме иду. А уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе.
(Матеј 7:13,14).

Нема коментара:

Постави коментар